Don Kihot

Lik Marsele sa sociološkog aspekta

Nakon što nas je uveo u glavni tok radnje, Servantes uvodi priču o Marseli, fatalnoj pastirici čija je lepota uzrok smrti pastira Hrizostoma. Sama tema neuzvraćene ljubavi stavlja se u drugi plan, i naglašava se slobodan izbor života na koji žensko biće ima pravo kroz lik Marsele.

Servantes se usudio da u delo ubaci nešto suprotno tradiciji zamišljajući ženu spremnu da odbaci ustaljena razmišljanja i obrasce ponašanja radi svoje slobode. „Rođena sam slobodna, i da bih mogla da živim slobodna,izabrala sam samoću polja…” Ona odbija svoje prosce u ime slobodne volje, ne želi da se uda samo zato što se to od nje očekuje ili da zavoli nekoga ko u njoj jedino vidi lepotu . Želi da pokaze da ima jednaka prava da odabere koga će voleti jer „..istinska ljubav se ne deli ,i mora doći od svoje volje, a ne na silu.“

Marsela nije prava pastirica, ona je rođena u bogatoj porodici. Lepa i finansijski nezavisna ona je svesna dve stvari. Prvo, da je ne samo njena lepota, već i njeno bogatstvo čine poželjnom kod muškaraca. Odlučuje se za život u prirodi jer je to jedan od načina da pokaže mogućnost svog slobodnog izbora. Pre Marseline pojave, u njenom odsustvu i tišini, ona se nalazi u položaju isključenosti. Ona je isključivo predstavljena iz muškog objektiva, u kome je samo odraz ili njihovih očekivanja ili razočarenja. Nakon što je optužena da je neuhvatljiva i nezahvalna žena i da je svojom surovošću izazvala smrt Hrizostoma, u opširnom govoru obrazlaže svoju stranu priče. Jednom kada se našla na sceni ona odbacuje sistem koji degradira žene, koji zahteva njihovo ćutanje. Njena besprekorna prezentacija, njen hrabri stav u okviru samog teksta odstupaju od uobičajenog, tradicionalnog govora. Ona odbacuje i društvene i izmišljene kodekse ponašanja kojih bi trebala da se pridržava. Odbija da bude nema i odbija da bude okrivljena za Hrizostomovo samoubistvo. Marsela jednostavno potvrđuje svoju slobodu, slobodu da živi život na svoj način rušeći vekovima stara normativna pravila. Marsela mora da zastupa svoje stavove. Njeno glavno oružje sada postaje govor.Ona se brani od optužbi i negativnih komentara i pokušava da pokaže da je mišljenje o njoj stvoreno na osnovu Hrizostomovih želja i nadanja.“..;ako je on i pored sveg tog odvraćanja hteo da istraje protivno nadi i da plovi nasuprot vetru, kakvo je čudo što se utopio na pučini svoga bezumlja?“

Marsela je lik koji je najsličniji glavnom junaku, govori o životu u skladu sa svojim željama, što u suštini, čini i don Kihote. Ona je donela slične odluke ali je za razliku od njega bila uspešnija u ostvarivanju svojih snova. Najočiglednija razlika između Marselinog odbacivanja plemenitog porekla da bi postala pastirica, i Don Kihotovog odustajanja od svog prosečnog života da bi postao lutajući vitez, jeste ta, što je Marsela do svojih odluka došla na osnovu svojih životnih iskustava dok iz don Kihotovog života ništa nije, osim čitanja viteških knjiga, opravdavalo njegove postupke. Možda je Marselin uspeh upravo proizašao iz činjenica da su njeni izbori rezultat realnih događaja a ne zamišljenih.

Priča odražava način na koji ljudi projektuju slike međusobno ne uzimajući u obzir njihova shvatanja, razmišljanja i stavove. Servantes upravo pokušava da nam objasni koliko je to neispravno i koliko je pogrešno posmatrati i obožavati ženu samo zbog njene lepote.

„ I kao što otrovnica ne zaslužuje da bude okrivljena zbog otrova koji nosi, pošto njime ubija, zato što joj ga je priroda dala, ni ja ne zaslužujem da budem prekorena što sam lepa, jer je lepota u časne žene kao vatra u ognjištu ili kao oštar mač, i niti ona prvo pali, niti onaj drugi seče onoga ko im ne prilazi.“